Веза између дужине теломера и оксидативног стреса код пацијената са микроцелуларним карциномом плућа

Abstract

Карцином плућа је други најприсутнији карцином у свету са петогодишњим преживљавањем мањим од 15%. Може се поделити у две клиничко-патолошке групе на микроцелуларни и немикроцелуларни карцином плућа. Процес туморогенезе праћен је различитим променама у дужини теломера и редокс статусу ових пацијената. Теломере су некодирајући терминални сегменти хромозома, који се доводе у везу са биолошким старењем. На њихову дужину могу да утичу различити фактори, па тако и оксидативни стрес, који кроз иницијацију канцерогенезе доприноси њиховом скраћивању.

Lung cancer is the second most common cancer worldwide with a five-year life expectancy of less than 15%. It can be divided into two clinicopathological groups: small cell lung carcinoma (SCLC) and non-small cell lung carcinoma. Tumorigenesis is accompanied by various changes in telomere length and redox status of patients. Telomeres are non-coding segments of the chromosome that are associated with biological ageing. Telomere length can be affected by various factors such as oxidative stress. Oxidative stress may contribute to telomere degradation by triggering carcinogenesis.