Analitičke i kliničke karakteristike seroloških imonoodređivanja anti-SARS-CoV-2 antitela

Abstract

Uvod i cilj. Literaturni podaci ukazuju da serološka imunoodređivanja mogu biti adekvatna dopuna molekularnoj dijagnostici SARS-CoV-2 infekcije. Cilj ovog ispitivanja je da se proceni slaganje SARS-CoV-2 seroloških testova pet različitih proizvođača i ispita imuni odgovor na različite vrste vakcina. Metode. Korišćene su metode: Sars-CoV-2 IgG (Beckman Coulter) (I), SARS-CoV-2 ukupna antitela (BioRad) (II), SARS-CoV-2 IgG II Quant (Abbott) (III), SARS-CoV-2 IgG (Abbott) (IV) i Elecsys Anti-SARS-CoV-2 (Roche) (V). Paralelno je ispitivano metodom I i II 44 uzorka, I i III 84 uzorka, I i IV 53 uzorka, I i V 80 uzoraka. Dodatno je za procenu imunog odgovora na infekciju i različite vrste vakcina analizirano 153 uzorka. Ispitanici su proveravali prisustvo antitela zbog sumnje na asimptomatsku SARS-CoV-2 infekciju ili zbog prisustva simptoma. Rezultati. II i III metodom je dobijen značajno veći broj reaktivnih rezultata u odnosu na I metod (65,9% i 91,7% vs 52,3%). I i IV metode su pokazale slaganje u reaktivnosti (60,4% vs 69,8%), dok I i V metodom nije dobijeno slaganje u reaktivnosti rezultata (58,8% vs 93,8%). Najintenzivniji imuni odgovor postignut je nakon vakcinacije Phizer vakcinom. Imuni odgovor nakon Phizer i Sinopharm vakcine je pokazao značajnu korelaciju sa vremenom proteklim od imunizacije (P=0,032 i P=0,012). Žene su imale značajno viši titar antitela nakon vakcinacije u odnosu na muškarce (P=0,006). Nije dobijena značajna razlika u odnosu na tip vakcine i godina starosti ispitanika (P=0,197). Zaključak Iako serološka imunoodređivanja pokazuju značajne analitičke i kliničke karakteristike za detekciju SARS-CoV-2 i dalje postoji problem kompletne evaluacije testova i neizvesnosti u pogledu tačnosti rezultata i njihove uporedivosti.