Correlation of oxidative stress markers and semen parameters with the outcome of in vitro fertilization

Abstract

Introduction/Objective The aim was to assess the effect of oxidative stress parameters on sperm count, motility, and morphology of spermatozoa, and the influence of different semen parameters on the outcome of in vitro fertilization (IVF) procedure – the number of fertilized oocytes, fertilization, and pregnancy rate of female partners. Method In 52 male patients superoxide dismutase (SOD), malondialdehyde (MDA), and sulfhydryl (-SH) groups were determined in serum, before beginning the IVF cycle. Semen samples were collected after 2–3 days of sexual abstinence. Results Patients were divided into two groups, the normozoospermic, and those with pathological sperm findings. The second group was divided into oligozoospermic, asthenozoospermic, and teratozoospermic groups. SOD activity was lower, while MDA and-SH groups, while not significantly, was higher in groups with sperm parameter disorders. Fertilization rate was significantly lower in the group of asthenozoospermia and teratozoospermia (p = 0.034), as well as delivery rate (p = 0.020). The group with oligozoospermia had significantly lower delivery rate (p = 0.013). Conclusion Our study found higher fertilization and delivery rate in men with normozoospermia. However, no significant correlation between OS markers and semen parameters was found.

Увод/Циљ Циљ рада била је процена утицаја параметара оксидативног стреса на број, покретљивост и морфологију сперматозоида, као и утицаја различитих параметара спер-мограма на исход поступка in vitro фертилизације, број фер-тилисаних ооцита, стопе фертилизације и порођаја.Методе Код 52 мушка партнера одређиване су вредности супероксид-дисмутазе, малондиалдехидаи сулфидрила(-SHгрупа) у серуму, пре започињања поступка in vitro ферти-лизације. Узорци семена сакупљани су после два-три дана апстиненције. Резултати Болесници су били подељени у две групе: гру-па са нормозооспермијом и група са патолошким налазом спермограма. Друга група је затим подељена на подгрупе: олигозооспермија, астенозооспермија и тератозооспер-мија. Активност супероксид-дисмутазе била је нижа, док су вредности малондиалдехидаи -SH група биле више у гру-пама са поремећеним параметрима спермограма, али не статистички значајно. Стопа фертилизације била је значајно нижа у групи са астенозооспермијом и тератозооспермијом (p = 0,034), а такође и стопа порођаја (p = 0,020). Група са олигозооспермијом имала је значајно нижу стопу порођаја (p = 0,013).Закључак У овој студији пронађене су више стопе ферти-лизације и порођаја у групи са нормозооспермијом. Није било значајне корелације између параметара оксидативног стреса и спермограма.