Molecular docking study on biomolecules isolated from endophytic fungi

Abstract

Recently, growing interest has been devoted to the investigation of compounds with antimicrobial activity due to rising cases of resistance of mic-robes to known therapies. A reliable and versatile source of novel drug disco-very was recently found among endophytic fungi. Hitherto, the research usu-ally enclosed the in vitro evaluation of antimicrobial activity and chemical structure elucidation of biomolecules extracted from fungal material. There-fore, this research was designed as an extension to previous investigations of endophytic fungi growing on conifer needles by means of conducting a mole-cular docking study. The in silico methods were used with the main goal to make a contribution to the understanding of the mechanisms underlying the interaction of biomolecules isolated from fungus Phomopsis species and eight different types of receptors that belong to usually multidrug resistant bacterial pathogens. The results revealed valuable interactions with receptors 3G7B (Staphylococcus aureus’s gyrase B), 1F0K (1.9 Å structure of Escherichia coli’s transferase) and 1SHV (Klebsiella pneumoniae’s SHV-1 β-lactamase) thus pointing out the receptors that trigger antibiotic response upon activation by the most potent compounds 325-3, 325-5, phomoenamide and phomol. These findings also recommended further discovery of novel potent and broad-spectrum antibiotics based on the structure of selected molecules.

У последње време, као одговорна повећање резистенције микроорганизама на познату терапију, све већа пажња се поклања истраживању једињења са антимикробном активношћу. Ендофитне гљиве су недавно представљене као поуздан и богат извор за развој нових лекова. До сада, истраживања су се углавном ограничавала на in vitro процену антимикробне активности и разоткривање хемијске структуре биомолекула изолованих из материјала гљива. Из тог разлога, ово истраживање је осмишљено као проширење претходно спроведених испитивања ендофита које расту на иглицама четинара путем in silico студије молекулског докинга. Главни циљ употребе in silico метода је био да се направи прилог разумевању механизама који стоје иза интеракције биомолекула изолованих из гљиве Phomopsis species са осам различитих типова рецептора који припадају патогеним бактеријама у обичајеном ултирезистентних на лекове. Резултати су указали на важне интеракције са рецепторима 3G7B (Staphylococcus aureus гиразаБ), 1F0K (структура Escherichia Coli трансферазе величине 1,9 Å) и 1SHV (SHV-1 β-лакта-маза Klebsiella pneumoniae) указујући на тај начин на рецепторе путем којих се започиње антибиотски одговор након активације најпотентнијим једињењима, 325-3, 325-5, фомо-енамидом и фомолом. Овим открићем се такође препоручује будући развој нових моћних антибиотика са широким спектром деловања базиран на структури изабраних молекула.