Značaj procene kvaliteta života pacijenata sa osteoporozom I prisutnim fakturama

Abstract

Subjektivna merenja zdravlja, kao što je merenje kvaliteta života se fokusiraju na proceni uticaja bolesti i terapije na život pojedinaca. U cilju sticanja celokupne slike lečenja pacijenata i uspešnosti terapije, neophodno je da se pored kliničkih parametara prate i ekonomski i humanistički ishodi lečenja. Mnogim studijama je pokazano da se kvalitet života pacijenata sa dijagnozom osteoporoze razlikuje u zavisnosti od postojanja osteoporotične frakture, mesta nastanka frakture i broja fraktura. Domeni kvaliteta života koji su najčešće pogoršani usled bolesti jesu bol, nemogućnost obavljanja kućnih poslova, umanjena mogućnost fizičkog funkcionisanja, društvena izolacija, anksioznost, depresija, osećaj gubitka samopouzdanja i smanjene energije. Procena kvaliteta života pacijenata može da pomogne u izboru adekvatne terapije i omogući procenu efikasnosti terapije. Vrednosti kvaliteta života, ukoliko se praćenje izvrši u određenom vremenskom periodu, mogu da ukažu na efikasnost jednog leka, da omoguće poređenje efikasnosti dva ili više leka, ili da ukažu na bolju adherencu pacijenata kada se poredi upotreba više lekova. Merenje kvaliteta života omogućuje primenu farmakoekonomskih metoda koje se baziraju na poređenju troškova tokom terapije i promena u kvalitetu života pacijenata tokom lečenja. Budući da je osteoporoza hronična bolest, neophodan je multidiciplinaran pristup u lečenju. Razumevanje socijalnih dimenzija povezanih sa lečenjem bolesti je od velike važnosti u izboru adekvatne terapije i nege pacijenata.