Da li imamo različit „osećaj“ za etičke probleme u praksi? - iskustva farmaceuta iz Apoteke Subotica

Abstract

Uvod: Farmaceuti su, kao i ostali zdravstveni radnici, izloženi brojnim etičkim problemima tokom svakodnevnog rada koji moraju biti razmatrani sa velikom pažnjom. Međutim, u poređenju sa ostalim zdravstvenim profesijama, veoma malo se zna o etičkim problemima (dilemama) u kojima postupanje farmaceuta može imati direktan uticaj na živote i zdravlje, a ne samo na dobrobit drugih ljudi. Prvi rezultati studije (koja se radi na nacionalnim osnovama i koja je u toku), identifikovali su pet kategorija problema koje sadrže etičke dileme i dovode do moralne uznemirenosti farmaceuta u javnim apotekama Republike Srbije. Cilj: Cilj rada je analiza variranja moralne uznemirenosti u vezi sa pojedinim etičkim problemima iz farmaceutske prakse. Metode: Studija preseka je sprovedena u periodu maj-juni 2012. godine u apoteci Subotica sa namenski kreiranim struktuiranim upitnikom. Upitnik je uključio 16 etičkih situacija iz pet kategorija problema koji su u vezi sa: (1) resursima za obavljanje farmaceutske prakse; (2) izdavanjem lekova; (3) pravilima struke; (4) sukobima vrednosti i (5) komunikacijom. Situacije su procenjivane prema stepenu uznemirenosti na petostepenoj Likertovoj skali od (1 - nije problematično do 5 - izuzetno problematično). Upitnik je poslat poštom svim licenciranim farmaceutima Apoteke Subotica (40). Studija je odobrena od strane Etičkog odbora Apoteke Subotica i Farmaceutske Komore Srbije. Popunjavanje je bilo dobrovoljno, uz garantovanu anonimnost. Rezultati: Tridesetšest farmaceuta je ispunilo upitnik (stepen odgovora 92,3%). Prosečna starost ispitanika je 42,8 godina, među kojima je dominanto ženski pol (97,22%). Najizrazitije varijanse u odgovorima farmaceuta odnose se na sledeće etičke problematične situacije kada: zbog zakonskih ograničenja, ne postoji mogućnost da pacijentu bude izdat lek (σ²=1,27); farmaceut treba da proda marketinški promovisan dijetetski suplement (σ²=1,20); treba dovesti sopstvenu kompetentnost u pitanje zbog dobrobiti pacijenta (σ²=1,16). Zaključak: Na osnovu vrednosti varijansi izdvajaju se etički problemi koji izazivaju različit stepen moralne uznemirenosti („osećaj za etički problem“) kod farmaceuta, što može da uzrokuje potencijalno različito ponašanje u realnoj apotekarskoj praksi. Neophodno je edukovati farmaceute iz ove oblasti i nastaviti istraživanja ovih fenomena, radi unapređenja farmaceutske prakse i kompetentnosti farmaceuta.