Процена здравствених скорова у популацији студената фармације

Abstract

Увод: Животни стилови се формирају током ране младости и зато је изузетно важно да они буду здрави како би се спречила појава хроничних болести и преране смрти у каснијем животном добу. Циљ рада: Испитати учесталост одређених животних навика и проценити здравствене скорове у студентској популацији. Материјал и методе: Истраживање је спроведено на 250 студената Фармацеутског факултета Универзитета у Београду (децембар 2022.-март 2023. године). Здравствени скорови су рачунати и представљени су као средње вредности. Резултати: У узорку је било 84,8% испитаника женског пола. Средња вредност укупног здравственог скора износила је 9,90 ± 2,176. Највећи проценат испитаника је имао скор 9 (19,20%), док максималан скор од 16 није имао ни један испитаник. Код скорова који се односе на месо, физичку активност и стрес већи број особа мушког пола је скорован са 1, док је код скора брзе хране већи број особа женског пола скоровано са 1 (87,7% наспрам 71,1%). Статистичким тестовима утврђено је да код скорова за кафу и слаткише постоји статистички значајна разлика у односу на годину студија. Закључак: Здравствени скорови могу послужити као скрининг тестови за процену понашања у студентској популацији и показатељи на којима треба радити како би се предупредиле извесне здравствене компликације у каснијем добу. Средња вредност укупног скора указује на чињеницу да студенти фармације Београдског универзитета не живе здравим стилом живота.

Introduction: Lifestyles are formed during early youth and therefore it is extremely important that they are healthy ones in order to prevent the occurrence of chronic diseases and premature death later in life. The Aim: To examine the frequency of certain lifestyle habits and to assess health scores in the student population. Material and Methods: The research was conducted on 250 students of Pharmacy Faculty of the University of Belgrade (December 2022- March 2023). Health scores were calculated and presented as middle values. Results: 84.8% of respondents, in the sample, were female. Middle value of total health score was 9.90 ± 2.176. The largest percentage of respondents had a score of 9 (19.20%) while not a single respondent had the maximum score of 16. Scores related to meat, physical activity and stress, a greater number of male persons have been scored with 1, while the scores related to fast food, a larger number of women have been scored with 1 (87.7% vs 71.1%). Statistical tests showed that there is a statistically significant difference in scores for coffee and sweets compared to the year of study. Conclusion: Health scores can serve as screening tests to assess behaviour in the student population and indicators that should be worked on in order to prevent certain health complications at a later age. Middle value of the total score points to the fact that the Pharmacy students of the University of Belgrade do not live a healthy lifestyle.